Sopstvena aplikacija ili platforma za zakazivanje

Kad salon odluči da klijentima olakša zakazivanje, ima dva pravca. Da se prijavi na platformu koja okuplja salone, ili da ima svoje rešenje.

To nisu dve verzije iste stvari. Rade različit posao i naplaćuju se različito.

Šta platforma zapravo prodaje

Platforma ne prodaje zakazivanje. Zakazivanje je samo alat.

Ono što prodaje je pažnja. Čovek koji otvori platformu i traži frizera u svom kraju ne zna nijedan salon po imenu. Platforma mu pokaže nekoliko, i tu se odluka donosi.

To je stvarna vrednost i vredi je priznati. Nov salon koji nema klijente teško da može sam da dođe do tih ljudi.

Zato platforma naplaćuje po dovedenom klijentu ili kroz proviziju. Plaća se pažnja, ne softver.

Gde to prestaje da bude fer

Problem nastaje kad se preko platforme vraćaju ljudi koji su već vaši.

Klijent koji dolazi treću godinu i zna vaše ime, ali zakazuje preko platforme jer mu je tako lakše, ne dolazi zahvaljujući platformi. Platforma za njega ipak naplaćuje.

Vremenom to postane najveći deo troška. Plaćate posredovanje za odnos koji ste sami izgradili.

Zbog toga računica koja je na početku odlična posle dve godine izgleda drugačije, a promena se dešava postepeno pa se retko primeti.

Čiji je klijent

Ovo je važnije od provizije, a manje se pominje.

Kad se zakazuje preko platforme, kontakt klijenta pripada platformi. Vi vidite ime i termin, ali odnos ide preko posrednika.

Praktično to znači da ne možete sami da se javite tim ljudima, i da platforma isti taj kontakt može da pokaže salonu preko puta.

Kod sopstvenog rešenja klijent je vaš, sa svim što uz to ide: vi ga obaveštavate, vi držite istoriju, i niko drugi mu ne nudi konkurenciju u istom trenutku.

Šta sopstveno rešenje ne može

Pošteno, i ovde ima jasna granica.

Sopstvena aplikacija ne dovodi nikoga. Nju koriste samo ljudi koji su već čuli za vas. Salon koji nema klijente neće ih dobiti time što ima svoje zakazivanje.

Platforma ima publiku koju vi nemate i nećete je imati preko noći. To je razlika koju nijedan softver ne premošćuje.

Zbog toga je pitanje šta vam treba sada, a ne šta je bolje uopšte.

Kada je koja opcija na mestu

Nov salon bez klijenata: platforma ima smisla, jer plaćate za nešto što stvarno dobijate.

Salon sa stalnim krugom ljudi koji se vraćaju: sopstveno rešenje ima smisla, jer za te ljude ne treba plaćati posredovanje.

Salon negde između: oboje, ali sa jasnom podelom. Platforma za nove, svoje zakazivanje za one koji se već vraćaju.

Vredi to izračunati na svojim brojevima, a ne po osećaju. Koliko klijenata mesečno stiže preko platforme prvi put, a koliko su ponovni dolasci. Ako je drugi broj veći, plaćate za nešto što već imate.

Ako se koriste oba

Najveći praktičan rizik je da dva rasporeda ne znaju jedan za drugi.

Termin zakazan preko platforme i termin zakazan direktno mogu pasti u isti sat, jer nijedno mesto ne vidi ono drugo. To se rešava tako što jedno bude glavno, a drugo se ručno prepisuje u njega.

Nije elegantno, ali radi. Ono što ne radi je držati dva rasporeda ravnopravno i nadati se da se neće poklopiti.

Kako se prelazi

Ako odlučite da smanjite oslanjanje na platformu, to ide postepeno i u salonu, ne porukom.

Najbolji trenutak je kad čovek plaća. Pomenete da sledeći put može da zakaže direktno i pokažete kako. Deo ljudi pređe odmah, deo nikad, i to je u redu.

Ono što ne radi je nagla promena i traženje od ljudi da instaliraju nešto novo bez razloga koji im nešto znači. Razlog mora biti njihov, ne vaš: lakše je, brže je, i termin je odmah potvrđen.