Cenovnik usluga u salonu

Cenovnik u salonu obično postoji na dva mesta: okačen na zidu i u glavi frizera. Oba rade dok je klijent u salonu, i nijedno ne radi u trenutku kad se zapravo donosi odluka.

Čovek koji uveče traži frizera bira između nekoliko salona koje je našao na telefonu. Kod jednog vidi šta koliko košta i koliko traje, kod drugog piše da se cena dogovara. Većina neće zvati da pita.

Cena koja se ne vidi je razlog da se ne zakaže

Postoji uvreženo mišljenje da se cene ne objavljuju da klijent ne bi birao samo po ceni. U praksi se dešava obrnuto: klijent koji ne zna cenu pretpostavlja najgore, ili prosto ide tamo gde piše.

Ovo se posebno odnosi na nove klijente. Stalni klijent zna šta plaća i nije mu potrebno da to negde piše. Neko ko dolazi prvi put nema nijedan drugi podatak osim cene i utiska.

Nema koristi ni od cene koja je objavljena samo na Instagramu, u nekoj objavi od pre pet meseci. Ona tehnički postoji, ali je čovek koji zakazuje neće naći.

Trajanje je deo cene

Usluga koja ima cenu, ali nema trajanje, nepotpuna je i za klijenta i za raspored.

Za klijenta zato što mora da planira. Razlika između usluge od dvadeset minuta i one od sat i po je razlika između toga da li može da svrati u pauzi ili mora da odvoji pola dana.

Za raspored zato što se iz trajanja računaju slobodni termini. Usluga bez trajanja se u sistemu svodi na neki podrazumevani raster, i tada se termini preklapaju.

Zbog toga cena i trajanje idu zajedno, kao dva podatka o istoj stvari.

Doplate koje se saznaju na kraju

Najgori trenutak za saznanje o dodatnom trošku je onaj kad klijent vadi novčanik.

Duga kosa, gušća kosa, dodatno pranje, tretman koji je bio potreban. Sve to može biti potpuno opravdano, ali ako se pomene tek na kraju, klijent to doživljava kao da je cena bila nejasna namerno.

Rešenje nije da se odustane od doplata, nego da postanu zasebne usluge. Šišanje duge kose je usluga sa svojom cenom i svojim trajanjem. Klijent je bira sam, zna šta plaća i koliko će trajati, i nema iznenađenja.

Uzgred, to i raspored čini tačnijim, jer duža kosa stvarno traje duže.

Raspon umesto tačne cene, kad drugačije ne ide

Kod nekih usluga cena stvarno ne može da se odredi unapred. Farbanje zavisi od dužine, količine boje i toga šta je na kosi već bilo.

Tu je poštenije napisati raspon i navesti od čega zavisi, nego napisati najnižu cenu koja se retko dešava. Klijent koji vidi da farbanje košta od nekog do nekog iznosa, u zavisnosti od dužine, ima realnu sliku i ne oseća se prevareno kad plati više od minimuma.

Najniža cena napisana kao da je uobičajena je kratkoročno dobitak, a dugoročno gubitak poverenja.

Cenovnik pokazuje šta se stvarno radi

Kad su usluge uredno definisane i vezane za zakazivanje, posle nekoliko meseci imate podatak koji ranije niste imali: šta se zaista traži.

Obično se pokaže da se najveći deo prometa vrti oko tri do pet usluga, a da ostatak spiska postoji iz navike. To ne znači da te usluge treba ukinuti, ali znači da ne treba da budu ravnopravne u prikazu.

Isto tako se vidi ako je nešto precenjeno ili potcenjeno. Usluga koju svi biraju možda je prejeftina za vreme koje oduzima.

Promena cena

Cene se menjaju i to je normalno. Bitno je da se promena vidi na svim mestima istog dana.

Najčešća greška je da se promeni cena na zidu, a da ostane stara u sistemu za zakazivanje ili na sajtu. Klijent koji je zakazao po staroj ceni ima pravo da je očekuje, i teško je objasniti razliku kad je negde napisana crno na belo.

Zato ima smisla da cenovnik bude na jednom mestu koje je izvor istine, a sve ostalo da se povlači iz njega.

Šta cenovnik ne rešava

Pošteno, jasan cenovnik ne dovodi klijente sam po sebi. On uklanja jedan razlog da ne dođu, što nije isto.

Takođe, salon koji je znatno skuplji od okoline neće to popraviti time što će cene lepše prikazati. Cenovnik je informacija, ne argument.

Ono što se realno dobija je manje pitanja telefonom, manje neprijatnosti na kraju termina i tačniji raspored. To su tri male stvari koje se svakodnevno osete.