Kako odrediti trajanje usluge

Trajanje usluge deluje kao sitnica koja se upiše jednom i zaboravi. Zapravo je to podatak od kog zavisi da li će vam dan raditi ili se raspadati svaki put kad se popuni.

Razlog je jednostavan: svaki slobodan termin koji klijent vidi izračunat je iz tog broja. Ako je broj pogrešan, pogrešni su i svi termini, i to se ne primeti odmah.

Greška se ne vidi kod prvog klijenta

Ako je šišanje upisano kao dvadeset minuta, a stvarno traje trideset, prvi klijent tog dana ne pravi problem. Kasnite deset minuta i to niko ne primeti.

Drugi klijent čeka deset minuta i kreće sa dvadeset zakašnjenja. Treći čeka dvadeset. Do četvrtog ste u zaostatku od pola sata i dan je propao, iako je svaki pojedinačni termin izgledao razumno.

Zato kašnjenje u salonu skoro nikad nije posledica jednog sporog klijenta. Obično je posledica trajanja koja su svako po nekoliko minuta prekratka, pa se sabiraju.

Meri se ceo termin, ne samo rad

Najčešća greška je da se upiše vreme koje traje samo posao. Šišanje traje dvadeset minuta i tako se upiše.

Ali termin ne počinje kad makaze krenu. Čovek uđe, skine jaknu, sedne, kaže šta hoće. Na kraju se ustane, plati, ispriča nešto na vratima. Stolica se očisti pre sledećeg.

To je između pet i deset minuta koji postoje svaki put i nigde nisu upisani. Ako se ne računaju, svaki termin kasni tačno toliko.

Praktičan način da se proveri: sledeći put pogledajte sat kad klijent uđe i kad izađe, ne kad počnete i završite rad. Razlika je obično veća nego što se očekuje.

Duge usluge se najviše promaše

Šišanje svi znaju koliko traje jer se radi po ceo dan. Farbanje, tretmani i sve što se radi jednom nedeljno procenjuje se po sećanju, i to sećanje je uglavnom optimistično.

Kod dužih usluga i posledica je veća. Farbanje upisano kao sat, a traje sat i po, ne pomeri dan za deset minuta nego za pola sata.

Za takve usluge vredi izmeriti stvarno vreme nekoliko puta pre nego što se upiše, umesto da se procenjuje.

Pauze unutar usluge

Kod nekih usluga postoji vreme u kom se čeka, a frizer ne radi ništa. Boja koja treba da odstoji je tipičan primer.

To vreme je deo termina i mora biti upisano, jer stolica je zauzeta i klijent je tu. Deo salona koji radi razvijenije rasporede koristi to vreme za kratke usluge između, ali to traži da se radi svesno i da se zna tačno koliko traje.

Za većinu salona jednostavnije je da se upiše puno trajanje i ne komplikuje. Bolje malo praznog hoda nego dva klijenta koji se sudaraju.

Isti posao, različiti ljudi

Ako u salonu radi više frizera, isto šišanje ne traje isto svakome. Neko radi brže, neko temeljnije, neko ima klijente koji vole da pričaju.

Zbog toga trajanje ima smisla vezati za osobu koja radi, a ne za salon. Ako se uzme prosek, brži frizer ima praznog hoda, a sporiji kasni svaki dan.

Rezerva koja ne treba da bude prevelika

Postoji iskušenje da se svakoj usluzi doda deset minuta rezerve za svaki slučaj. To rešava kašnjenje, ali stvara drugi problem.

Ako je svaka usluga produžena za deset minuta, u toku dana ste izgubili sat vremena koje niste radili ni odmarali. To je isto prazno vreme, samo raspoređeno u male komade koji se ne vide.

Razumna mera je da trajanje bude ono koje vam treba u običnom danu, uključujući ulazak i izlazak klijenta. Loši dani će i dalje kasniti i to je normalno, ali neće kasniti svaki dan.

Kako da proverite da li su brojevi tačni

Najbolji pokazatelj je kraj dana. Ako redovno završavate kasnije nego što je poslednji termin trebalo da se završi, a nije bilo vanrednih situacija, trajanja su prekratka.

Ako redovno završavate ranije i imate rupe koje ne umete da popunite, trajanja su predugačka.

Vredi ih proveriti posle prvog meseca rada sa sistemom, kad već imate osećaj kako dan izgleda kad je popunjen. Prvi unos je uvek procena, i to je u redu, samo ne treba da ostane netaknut zauvek.