Koliko vremena frizer izgubi na telefon

Poziv koji stigne dok frizer radi ima dva ishoda i oba koštaju.

Ako se javi, prekida rad. Skida rukavice, ostavlja makaze, dogovara termin, upisuje ga, vraća se. Klijent u stolici čeka. Realno je to dva do tri minuta po pozivu, ali se ne meri samo minutima nego prekidom koncentracije i utiskom koji ostavlja kod čoveka koji plaća uslugu.

Ako se ne javi, propušta klijenta. I to je deo koji se najviše potceni.

Propušten poziv se retko ponavlja

Postoji uvreženo verovanje da će čovek koji nije dobio odgovor pozvati kasnije. Deo hoće, oni koji već dolaze kod vas godinama. Neko ko traži frizera prvi put uglavnom neće. Otvori mapu, vidi još tri salona u krugu od petsto metara i pozove sledeći.

To se ne vidi nigde. Nema zapisa o klijentu koji nije došao jer se niste javili. Zato ova vrsta gubitka prolazi neprimećeno godinama, za razliku od praznog termina koji bar primetite.

Računica koja obično iznenadi

Uzmite prosečan dan i izbrojte pozive. U salonu koji radi normalno to je između osam i petnaest poziva dnevno, računajući i one propuštene.

Ako se javite na polovinu njih po tri minuta, to je oko dvadeset minuta dnevno. Nedeljno oko dva sata. Mesečno skoro ceo radni dan potrošen na dogovaranje termina, i to isečen na komadiće usred rada, što je najskuplji način da se troši vreme.

Druga polovina, propušteni pozivi, čini drugi deo računice. Ako je od pet propuštenih poziva nedeljno samo jedan bio nov klijent koji nije pozvao ponovo, to je jedan izgubljen klijent nedeljno. Ne jedno šišanje, nego čovek koji je mogao da dolazi godinu dana.

Šta se stvarno menja kad zakazivanje ode van telefona

Telefon neće nestati i ne treba da nestane. Deo ljudi voli da zove i to je legitimno.

Ono što se menja je struktura. Kad polovina zakazivanja ide preko sistema, u toku dana ostane upola manje poziva, a oni koji stignu mogu da sačekaju do pauze jer nisu jedini kanal. Klijent koji ne voli da zove, a takvih je više nego što se misli, zakaže u jedanaest uveče kad se seti.

Vredi primetiti da najveći deo zakazivanja preko aplikacije ne dolazi u toku radnog vremena. Dolazi uveče, kad je salon zatvoren, a čovek ima trenutak da razmisli o sledećoj nedelji. Ti termini se pre nisu ni dešavali, ili su se dešavali sutradan ako se čovek setio.

Poruka umesto poziva za sitne stvari

Dobar deo poziva nije zakazivanje nego sitnica. Da li radite u subotu, koliko košta farbanje, može li pola sata kasnije.

Ako postoji mesto gde klijent može da napiše poruku i dobije odgovor kad frizer stigne, te stvari izlaze iz kategorije prekida. Odgovori se između dva klijenta, ne usred šišanja. Za klijenta je razlika mala, za frizera velika.

Cene i radno vreme koji su vidljivi u samom zakazivanju sklone su da unapred uklone dobar deo tih pitanja.

Kada ovo nije problem

Ako radite sa zakazivanjem unapred na duže staze i imate uglavnom stalne klijente koji dolaze po ustaljenom ritmu, poziva verovatno i nema mnogo. Neki saloni funkcionišu tako da se sledeći termin dogovori na kraju prethodnog, u stolici, i to je najbolji mogući sistem jer ne košta ništa.

Isto tako, ako ste sami i radite sa punim rasporedom nedeljama unapred, propušten poziv vas i ne pogađa jer nemate gde da tog čoveka stavite.

Problem je najveći tamo gde ima slobodnih termina, gde dolaze novi ljudi, i gde radi više osoba pa se pozivi mešaju sa radom. Tu se dva sata nedeljno i po jedan izgubljen klijent osete odmah.