Raspored više frizera u salonu

Salon sa jednim frizerom ima jednostavan problem: popuniti dan. Salon sa troje ljudi ima drugi problem: da se ti dani ne sudaraju.

Većina onoga što se pokvari u salonu sa više ljudi ne pokvari se zato što neko ne radi svoj posao. Pokvari se zato što raspored u tom trenutku nije bio na jednom mestu, ili zato što je bio zajednički umesto ličan.

Radno vreme je lično, ne od salona

Salon je otvoren od osam do osam. To ne znači da bilo ko može da zakaže bilo kada.

Jedan frizer dolazi u osam i odlazi u dva. Drugi počinje u jedan. Treći radi samo vikendom. Radno vreme salona je zbir tih rasporeda, a ne pravilo koje važi za svakoga.

Sistem koji nudi termine na osnovu radnog vremena salona ponudiće klijentu termin u pet popodne kod frizera koji je otišao u dva. Klijent dobije potvrdu, dođe, i nema koga.

Zato se radno vreme postavlja po osobi. Sve ostalo se iz toga izvodi.

Usluge se razlikuju po osobi

Retko svi u salonu rade sve. Neko radi farbanje, neko ne. Neko radi mušku frizuru, neko isključivo žensku.

Ako je spisak usluga zajednički, klijent može da zakaže farbanje kod nekog ko to ne radi. To se onda rešava telefonom, prebacivanjem i izvinjavanjem.

Isto važi za trajanje. Isto šišanje ne traje isto svakome, i prosek koji se uzme za ceo salon znači da brži frizer ima praznog hoda, a sporiji kasni svaki dan.

Klijent dolazi kod osobe

Ovo je najvažnija stvar i najlakše se previdi kad se sistem bira po funkcijama.

Stalni klijent ne dolazi u salon. Dolazi kod svog frizera. Zna kako radi, kako priča, kako ga ošiša. Ako mu sistem ponudi prvi slobodan termin kod bilo koga, to nije usluga nego problem.

Zbog toga klijent treba da bira kod koga ide, i da vidi slobodne termine baš te osobe. Ako je ta osoba puna, ponuda da ide kod kolege je legitimna, ali mora biti ponuda koju on prihvata, ne automatska zamena.

Uzgred, ovo je i zaštita za salon. Klijent koji je slučajno dobio drugog frizera i nije bio zadovoljan retko razmišlja o tome da je greška bila u rasporedu.

Rupe se ne popunjavaju same između ljudi

U salonu sa više frizera obično se dešava da je jedan zatrpan, a drugi ima prazan dan.

To je delimično prirodno, jer neko ima više stalnih klijenata. Ali deo toga nastaje i zato što se novi klijenti usmeravaju prema onome ko je prvi podigao slušalicu, umesto prema onome ko ima mesta.

Kad se vidi ceo salon odjednom, ova neravnoteža postane vidljiva. Onda je moguće nešto uraditi: novim klijentima predložiti onoga ko ima prostora, ili pomeriti radno vreme prema tome kad je stvarno gužva.

Bez pregleda, to se rešava po osećaju, a osećaj obično prati ono što je bilo prošle nedelje.

Ko šta sme da vidi

Frizeru je potreban njegov raspored. Vlasniku je potreban pregled celog salona.

Ovo nije pitanje poverenja nego preglednosti. Frizer koji na telefonu vidi termine svih troje kolega mora da traži svoje među tuđima, i to usporava svaki pogled na raspored.

Isto važi za podatke o klijentima. Ono što je razumno da vidi osoba koja radi sa tim klijentom nije nužno ono što treba da bude dostupno svima.

Kad neko ode

Ovo se retko planira unapred, a dešava se svakom salonu.

Frizer koji odlazi nosi sa sobom svoje klijente ako su termini bili samo u njegovom telefonu. Ako je raspored salona bio na jednom mestu, ostaje istorija, ostaju kontakti, i moguće je preuzeti te termine.

To nije pitanje nepoverenja prema ljudima, nego pitanje toga gde žive podaci salona. Vredi da o tome bude jasno pre nego što situacija nastupi.

Šta ovo ne rešava

Pošteno: raspored ne rešava neravnomernu popunjenost koja dolazi iz toga što je jedan frizer traženiji. To se rešava vremenom, radom i preporukom, ne softverom.

Takođe, sistem ne može da odluči umesto vas kako da rasporedite ljude po smenama. Može samo da to sprovede tačno kad odlučite, i da vam pokaže šta se dešavalo do sada.

Ono što realno nestaje su sudari: dva klijenta u isto vreme kod iste osobe, termin zakazan kod nekoga ko ne radi tu uslugu, i sat popodne u kom je klijent zakazan kod frizera koji je već otišao kući.