Kako postaviti radno vreme salona

Radno vreme koje stoji na vratima i radno vreme u sistemu za zakazivanje nisu ista stvar. Prvo je informacija, drugo je pravilo po kom se računa svaki slobodan termin koji klijent vidi.

Zbog toga greške u postavljanju radnog vremena imaju posledice koje se ne vide odmah. Klijent zakaže u vreme kad ne radite, vi to ne primetite dva dana, pa zovete da otkažete i objašnjavate.

Po danu, ne za celu nedelju

Malo koji salon radi isto svakog dana. Subota se često otvara ranije i zatvara ranije, ponedeljkom se ne radi, četvrtkom se ostaje duže jer tada dolazi najviše ljudi.

Sistem koji ima jedno radno vreme za sve dane primorava vas da uzmete najširi mogući raspon, pa da onda ručno odbijate ljude koji zakažu u vreme kad ne radite. To je gore nego da nema sistema, jer klijent dobija potvrdu za termin koji ne postoji.

Praktično, radno vreme treba postaviti za svaki dan posebno, uključujući i dane u kojima ne radite. Dan bez radnog vremena je zatvoren dan i tu niko ne može da zakaže.

Pauza je deo radnog vremena, ne izuzetak

Pauza za ručak koja se pamti popuni se pre ili kasnije. Neko pozove, vidi se da ima mesta u dva, upiše se, i pauza tog dana ne postoji.

Čistije je da se dan podeli na dva bloka: recimo od devet do dva i od pola tri do osam. Tada između dva i pola tri jednostavno nema slobodnih termina, jer sistem ne zna da tu postoji vreme.

Isto važi za bilo koju redovnu obavezu koja se ponavlja. Ako svakog petka posle šest ne radite, to je radno vreme, ne izuzetak.

Izuzeci se upisuju odmah

Praznik, godišnji odmor, popodne kad idete kod lekara. To su jednokratne promene za konkretan datum i imaju svoje mesto.

Greška koju gotovo svi naprave bar jednom je da se zbog jednog dana menja redovno radno vreme, pa se posle zaboravi da se vrati nazad. Rezultat je da tri nedelje kasnije niko ne može da zakaže petkom, a da niko ne zna zašto.

Zato je važno da izuzeci žive odvojeno: taj datum ne radi, ili taj datum radi kraće, a redovno radno vreme ostaje netaknuto.

Praktično pravilo: čim saznate za neradni dan, upišite ga istog trenutka. Sve što se pamti kao namera pre ili kasnije propadne.

Više frizera, svaki svoje vreme

Ako u salonu radi više ljudi, radno vreme salona je najmanje korisna informacija koja postoji. Bitno je kad radi konkretna osoba.

Klijent koji dolazi kod određenog frizera treba da vidi slobodne termine baš te osobe. Ako sistem prikazuje zajedničko radno vreme salona, ponudiće termine u vreme kad je taj frizer već otišao kući.

Zato se radno vreme postavlja po osobi. Salon je otvoren onoliko koliko je bar jedna osoba unutra, a to je posledica, ne pravilo koje se unosi.

Koliko unapred pustiti zakazivanje

Ovde ne postoji tačan odgovor, ali postoje dve loše krajnosti.

Ako pustite zakazivanje samo dva dana unapred, izgubićete ljude koji planiraju. Njima je lakše da odu tamo gde mogu da rezervišu za sledeću nedelju.

Ako pustite zakazivanje šest meseci unapred, dobićete termine koje niko neće zapamtiti i koji će se raspasti. Što je razmak duži, veća je verovatnoća da se otkaže ili zaboravi.

Za salon je obično razuman raspon od dve do četiri nedelje. Dovoljno da se planira, ne toliko da postane neizvesno.

Šta radno vreme ne rešava

Pošteno: uredno postavljeno radno vreme ne dovodi klijente. Ono samo obezbeđuje da oni koji dođu ne naiđu na neprijatnost.

Takođe, radno vreme koje je preširoko neće popuniti dan. Salon otvoren dvanaest sati sa šest sati posla nije zauzetiji od salona otvorenog osam sati, samo je duže otvoren.

Vredi povremeno pogledati koji delovi nedelje su stalno prazni, pa razmisliti da li tu uopšte treba raditi. To je odluka koju radno vreme može da sprovede, ali ne može da donese umesto vas.