Otkazivanje termina u salonu

Salon obično doživljava otkazivanje kao gubitak. Termin je bio pun, sad je prazan, i to je loše.

Ta slika je nepotpuna. Otkazan termin jeste gubitak, ali je znatno manji od termina koji niko nije otkazao a klijent se nije pojavio. U prvom slučaju imate vreme da nešto uradite, u drugom saznajete kad je kasno.

Zbog toga se otkazivanje ne isplati otežavati, iako je prvi nagon suprotan.

Zašto se ljudi ne jave

Klijent koji zna da ne može doći ima dva izbora: da javi ili da ćuti.

Javljanje znači poziv, objašnjavanje razloga i osećaj da je nekoga izneverio. Ćutanje ne traži ništa. Praktično, ćutanje je lakše, i deo ljudi bira to čak i kad im je neprijatno.

To nije stvar karaktera nego trenja. Kad se otkazivanje svede na jedan potez, bez razgovora i bez opravdavanja, veliki deo tih ljudi ipak javi.

Saloni koji uvedu samostalno otkazivanje obično vide da broj otkazivanja poraste. To izgleda kao pogoršanje, a zapravo je premeštanje: ti termini su se i ranije gubili, samo se za njih saznavalo prekasno.

Šta se dobija sa dvadeset četiri sata

Termin otkazan dan ranije ima realnu šansu da bude popunjen. Ima ljudi koji su tražili raniji termin, ima onih koji bi došli ako se javi, a i sam sistem ga vraća u ponudu pa ga neko može uzeti sam.

Termin otkazan sat pre teško se popunjava, ali i dalje vredi više od praznog čekanja. Znate da niko ne dolazi, možete da odete ranije ili da uradite nešto drugo.

Termin koji niko nije otkazao ne vredi ništa. Sedite i čekate čoveka koji neće doći.

Politika otkazivanja koja se ne poštuje

Mnogi saloni napišu da se otkazivanje traži dvadeset četiri sata unapred, pa se to nikad ne sprovede. Neko otkaže dva sata pre, primite ga sledeći put normalno, i pravilo postoji samo na papiru.

To nije nužno loše. Strogo sprovođenje pravila u salonu često košta više nego što donosi, jer je reč o ljudima koji dolaze godinama.

Ali vredi da bude jasno šta stvarno važi. Pravilo koje se ne sprovodi ne utiče na ponašanje, a stvara utisak da se pravila u salonu ne poštuju uopšte.

Čistije je napisati da molite da se javi što ranije, i to stvarno tražiti, nego napisati strog rok koji ne mislite da primenite.

Klijent koji otkazuje stalno

Postoji mali broj ljudi koji redovno zakazuju pa otkazuju u poslednjem trenutku. To nije problem politike otkazivanja, to je obrazac.

Da bi se primetio, mora negde da postoji istorija. Ako se termini vode u svesci, teško je setiti se koliko je puta neko otkazao, pa se to obično prosto trpi.

Kad postoji zapis po klijentu, obrazac se vidi. Šta ćete s tim je vaša odluka i legitimno je da ne uradite ništa. Ali razlika je između svesne odluke i toga da se ponavlja jer niko ne pamti.

Zašto naplata otkazivanja retko radi u salonu

U nekim delatnostima depozit je normalan. U frizerskom salonu je redak i za to postoje razlozi.

Da biste naplatili otkazivanje, morate unapred uzeti podatke o kartici ili tražiti depozit. To odbija deo klijenata odmah, i to obično one koji dolaze prvi put, dakle baš one koje najviše želite.

Iznos je uz to mali. Trud oko naplate, mogući spor i utisak koji ostaje često koštaju više od jednog šišanja.

Podsetnik dan ranije i otkazivanje bez trenja daju veći deo istog efekta bez tih troškova.

Kada termin treba otkazati vi

Otkazivanje ide u oba smera. Frizer se razboli, iskrsne nešto, dan se raspadne.

Ovde je jedino pravilo brzina. Klijent kome se javi ujutru za popodnevni termin uglavnom razume. Klijent koji dođe i zatekne zatvorena vrata ne zaboravlja to.

Zato je korisno da postoji način da se svima kojima je otkazano javi odjednom, umesto da se zove jedan po jedan dok se ne stigne do svih.

Šta ostaje

Deo otkazivanja je neizbežan i ne treba ga posmatrati kao problem koji se rešava. Ljudi se razbole, deca ostanu kod kuće, posao iskrsne.

Ono što se realno može promeniti je koliko rano za to saznate. To je jedina promenljiva na koju imate uticaja, i ona odlučuje da li je otkazan termin manji gubitak ili potpun.